Misticno Hriscanstvo No Further a Mystery

Dok rimokatoličanstvo i pravoslavlje priznaju oba izvora (Pismo i Predaju), a veliku važnost pridaju teološkom mišljenju i crkvenim ocima, protestantizam priznaje samo Pismo (sola Scriptura).

Касније групе су настале одвајањем од старијих. Једни протестанти једноставно се изјашњавају као хришћани или наново рођени хришћани. Други, посебно у англиканизму и неолутеранизму, се изјашњавају као „и католици и протестанти“.

У Православној цркви, крштење, миропомазање и свештенство не могу се поновити, док се остале тајне понављају. По хришћанском вјеровању, света тајна је чин који преображава. Преображење је истински циљ Господа Бога у његовим спаситељским дјелима. У Христу, Бог не само да спасава човјека, не само да људима опрашта гријехе него, такође, и преображава људски живот.

Prema Hrišćanstvu, spasenje je sloboda od stare grešne prirode i sloboda da imamo pravi odnos sa Bogom. Dok smo nekada bili robovi grijeha, sada smo robovi Hrista (Rimljanima six:fifteen-22). Sve dok vjerni žive na ovom svijetu u svojim grešnim tijelima, biće u stalnoj borbi sa grijehom.

Под водством апостола Петра, Павла и осталих, настајале су хришћанске заједнице најприје од Јевреја који су напустили јудаизам и прихватили Исусово учење; те хришћанске заједнице од невјерника (не Јевреја).

U pravoslavlju je poseban iskaz duhovnosti štovanje ikona. Protestantska duhovnost očituje se osobito u čitanju biblijskih tekstova i pjevanju crkvenih pjesama.

Pravoslavni, katolički i monofizitski hrišćani i većina protestantskih hrišćana vjeruju u Isusa Hrista kao jednu od tri ipostasi (ličnosti), jednog jedinog Boga.

Naš dug zbog grijeha je plaćen i možemo da imamo zajedništvo more info sa Bogom. Možemo da imamo pobjedu nad našom grešnom prirodom i hodamo u zajedništvu i poslušnosti sa Bogom. To je pravo biblijsko Hrišćanstvo.

Postoje »iskustveni oblici«, u kojima je zajedništvo s Bogom življeno na svjestan i afektivan način (kršćansko iskustvo), i drugi oblici u kojima prevladava osjećaj aktivne pasivnosti (teologalno iskustvo). Ti se oblici mogu razviti do najviših stupnjeva duhovnoga intenziteta i kvalitete, a da pritom ne postanu mistični.

Danas je sačuvana samo trećina mozaika i deo koji prikazuje Jerusalim, Vitlejem i Jerihon, kao i reku Jordan i Mrtvo much more. U ovoj crkvi je i jedna od najstarijih ikona na svetu – Bogorodica Trojeručica.

Неке хришћанске заједнице употребљавају знак рибе, као што су то радили хришћани у рано доба хришћанства.

Долази до појава дехристијанизације током Француске револуције, Шпанског грађанског рата, а посебно Октобарске револуције.

U liturgijsko-sakramentalnoj duhovnosti sudjeluju svi vjernici i ona pos toji u svim kršćanskim konfesijama. Asketsko-mistični oblik duhovnosti razvio se u otačkoj Crkvi (monaštvo, redovništvo), a na svoj su ga način razvile i normirale Katolička crkva i istočne kršćanske crkve, osobito pravoslavne.

Irenej je bio prvi teolog koji je upotrijebio načelo apostolske predaje kako bi se suprostavio gnosticima, odnosno dokazao nepostojanja tajne »gnoze«, koje se od apostola u uskom krugu usmeno prenosi: Apostolska predaja očituje se po čitavom svijetu, pokazuje se u svakoj Crkvi svima koji žele vidjeti istinu; možemo nabrojati sve koji su od apostola postavljeni za biskupe, i njihove nasljednike sve do danas. Da su apostoli imali nekakvo tajno znanje, koje bi odijeljeno i skriveno od ostalih naučavali pred savršenima, svakako bi prvo predali ovima kojima su povjerili i very same Crkve.